U najtišijim noćima,misli su najglasnije ツ

Bila su to dva zelena oka, dva zelena mora koja su me uvijek činila sretnim čovjekom kad god bih se zagledao u njih.

20.07.2018.

A nikada nisam ni slutio koliko mi samo lažu i noge podmeću

I tako se ponekad zamislim.Sjedim i vraćam film unazad,pokušajem da pronađem grešku.I tek onda shvatim,da to je baš onaj isti dan kada sam počeo da vjerujem drugim ljudima.A nikada nisam ni slutio koliko mi samo lažu i noge podmeću.To je onaj isti dan kada sam ruku pružio,a oni me uzimali cijeloga.Onaj dan kada sam prestao misliti na sebe,kada sam dao sve za druge,a nisam trebao.

14.07.2018.

Otimanje

.



30.06.2018.

Mogu li se nadati ili čekati da i ja poletim iznad duge?

Stani zemljo nesretnice, stani jer i ja stojim, uzela si moje najmilije, stani malo, k'o Boga te molim.
Plači nebo, ne pjevajte ptice, ne osvići novi dane, puši vjetre, obriši mi suze, zemlja crna najdraže mi uze. Živote moj pun tuge i boli, nesta ono što najviše volim, ode sine u cvijetu mladosti, ostah u bolu i velikoj žalosti. Otvori se zemljo, primi me u krilo. da ja vidim svoje milo da ugledam milo lice otvori se, otvori zemljice.Eh zalizani moj prošlo je par godina odkad nisi sa nama. Reci mi bruda, može li više biti nade?Može li biti sreće u ovom životu punom tuge?Mogu li se nadati ili čekati da i ja poletim iznad duge?Dani su mi dugi, noći još duže,prokleta tišina koja me ispunila srce lomi. Nikada brate nisam mislio da će život ponovo da me slomi.Nikada više naših dana, nikada više sreće u domovima našim.Ostala je jedina nada da si gore i da ti ponekad rukom mašem.Volim te bruda, nedostaješ mi jako, bolna je istina ova.Čekaj me tamo bruda moj, ja ću sigurno doći.Eh kada bih samo mogao birati, bilo bi već ove noći.Želje su jedno, stvarnost već nešto sasvim drugo.

27.06.2018.

" Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.. "

" Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge dok govore. I kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu i čekao da izgreje sunce.Slikao bih Van Gogovim snom zaljubljen u ljubavna zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji i strastven poljubac od njihovih latica. Bože moj, kada bih imao jedan komadić života… Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najblži i živeo bih zaljubljen u ljubav.Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi… Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreća u načinu savlađivanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi.Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću, na žalost, početi da umirem. " G.G. Markes

25.06.2018.

Kasno je sada.....

" Znaš čega je mene najviše strah? Strah me je da te ne izgubim. Ne želim dočekati jutro znajući da nisi moj, da pripadaš nekome drugome. Ne želim prolaziti 'našim' mjestima znajući da više nisu naša, da ćeš neku drugu tamo voditi. Ne želim čekati pred spavanje tvoju poruku za laku noć koja više neće dolaziti. Ne želim uzaludno kucati tebi poruke, smišljati scenarije našeg pomirenja. Ne želim da te vidim, a da te ne mogu poljubiti. Ne želim da mi fale tvoji zagrljaji, da se sjećam našeg posljednjeg i time hranim dušu. Kako preživjeti bez onoga na što si me navikao? Ti si mi vratio vjeru u život, vjeru u ljubav. Moja si jedina utjeha da sutra može biti bolje. Ne možeš mi sebe oduzeti. Ne možeš ponijeti moje srce sa sobom i ostaviti mene s prazninom i samoćom. Molim te, nemoj... "


Stariji postovi

Can you turn on the light,
please?
Cool Blue Outer Glow Pointer